ZANIMLJIVOSTI

Zbog čega treba posetiti London?



Blaga nagomilana u londonskim muzejima i galerijama treba videti pa ih kombinujte sa šetnjama ulicama i trgovima. Ako ste u gradu tokom vikenda, London ima odlične pijace - Kolumbija Roud Market na Ist Endu i Borou Market u Sautvarku samo su dve od onih koje se isplati posetiti.

Jedna od najboljih stvari u Londonu je to što su brojni najbolji muzeji i galerije besplatni, a iako je prema nekim tvrdnjama idealno vreme za posetiti London novembar, mnogi će u englesku prestonicu pohrliti krajem aprila ove godine s obzirom da se 29. aprila održava kraljevsko venčanje.

Likovni kritičar Džon Berger jednom je London opisao kao tinejdžera, mangupa koji se nije promenio još od Dikensovog doba. Opisati ovaj veliki grad kulture kao mangupa znači dopreti do njegovog srca jer su upravo neuredne i promenljive ulice dugo bile pokretačka sila Londona.

Grube kuće Sautvarka proizvele su pozorišta u kojima je cvetao Šekspir, prljavština gradskih ulica i reke stvorila je Hogartove slike i Dikensove kratke priče. U 20. veku otrcanost Sohoa nadahnula je Frensisa Bejkona, pank je zasijao na ulicama Čelzija, učinivši Vivijen Vestvud modnom kraljicom, a neuredni Ist End proizveo je družinu BritArt.

Tinejdžerski mangupi ne mare za pravila, nemarno prelaženje puta nije ilegalno, govor je slobodan, svako je dobrodošao i promena je dobra. Tome ne protivreče popularnost velikih londonskih predstava, smene straže, ceremonije ključeva u londonskom Taueru. Iako su ostale nepromenjene godinama, prihvaćene su zato što su izvučene iz svog izvornog konteksta postale neobične i ekscentrične, što je vrlo cenjena britanska odlika.

Pet dana uživanja u znamenitostima Londona

1. dan Počnite od glavne znamenitosti: Vestminsterske opatije. Hodajte uz Vajthol, pokraj Čerčilovih Ratnih soba i Konjaničke straže do Trga Trafalgar i Nacionalne galerije za uživanje u umetnosti. Provedite veče u stilu Londonaca, sedeći s pivom ispred puba.


2. dan Smena straže ispred Bakingemske palate počinje u 11.30 pa neka vam to bude prva stanica. Svratite u „Fotnum & Mason's“ na Pikadiliju na kafu ili ručak i pogledajte raskošnu dvoranu s hranom. Zatim kupujte od Ulice Bond do Ulice Oksford ili, ako je lepo vreme, provedite poslepodne opuštajući se u obližnjem Hajd parku.

3. dan Provedite jutro u Kovent Gardenu, razgledajući pijacu i prodavnice. Posetite živopisni Nil Strit Jardi sedite na terasu restorana Amfiteatar u Kraljevskoj operi. Provedite poslepodne diveći se bogatstvima Britanskog muzeja u obližnjem Blumsberiju.

4. dan Počnite dan krugom na londonskom doku. Zatim nastavite uz centar Sautbenk, gde možete obići Rojal Festival Hol, Tejt Modern i Šekspirov Gloub.

5. dan Krenite rano kako biste izbegli redove ispred Tauera. Posle toga uverite se u raskošnu lepotu Tauer Bridža, a zatim se ukrcajte na brod do Grinviča gde možete ručati u pabu uz reku. Grinvič je zaštićeno mesto Svetske baštine UNESCO-a, dom Kraljevske opservatorije, Pomorskog muzeja i broda Kati Sark.

Šta činiti, a šta ne u Londonu

Za znamenitosti poput Tauera rezervišite karte unapred kako biste izbegli duge redove.

Nemojte unajmljivati automobil jer ne vredi tolike frustracije, a javni prevoz je sveobuhvatan i jednostavan.

Potražite besplatne koncerte u crkvama Sitija i Vest Enda u vreme ručka.

Nemojte paliti cigaretu, cigaru ili lulu. U Engleskoj je pušenje u zatvorenim javnim prostorima zabranjeno od 2007.radio021

Nije kriv pubertetlija, kriv je njegov mozak



Kada uđu u pubertet deca se toliko promene da ne možete da ih prepoznate. Bune se, traže svoja prava, misle da su najpametniji, zatvaraju se u sebe... Ali sve se to dešava svakoj generaciji roditelja, niste krivi ni vi ni deca, krivi su procesi koji se odvijaju u mozgu.

Adolescent je zaokupljen samim sobom. Zbunjen je, nemiran, pun nada i strahova u vezi s prihvatanjem odrastanja ili zadržavanjem detinjstva. Dok u periodu puberteta dominira faza negacije, u razdoblje adolescencije prevladava faza afirmacije.

Njihovim životom sve više dominiraju konflikti u vezi sa odvajanjem. S druge strane nalazi se porodica, koja to razdoblje takođe teško proživljava.

“Ova faza roditeljima donosi dva iskušenja - pitanje adolescentne seksualnosti i pitanje granice i hijerarhije moći u porodici”, objašnjava za "Blic" Gordana Ačić, psiholog. “Ovo je faza formiranja identiteta i zato je najvažnije da se roditelji naoružaju strpljenjem i argumentima, da umeju da izaberu pravi trenutak za razgovor i kako da ga započnu i da budu spremni da saslušaju i prihvate protiv argumente.

Zbog promena u mozgu dolazi i do promena u ponašanju vašeg tinejdžera. Oni postaju emocionalno nestabilni, neki vole da rizikuju i pomeraju granice, slabije pamte... Šta još možete da očekujete?

Intelektualne promene
Pubertet je završna faza u razvoju inteligencije. Međutim, preduslov za svaku intelektualnu aktivnost je emocionalna sigurnost koju pubertetlija nema i zato postoji nesrazmeran odnos između rezultata testiranja i uspeha u školi.


Emocionalne promene
Razum ne koči nagone i zato je to vreme emocionalne nestabilnosti. S jedne strane postoji osetljivost, napetost, strah, a s druge tupost, zasićenost i neosetljivost. Pubertetlija u jednom času nosi u srcu svu tugu sveta, a u drugom je optimista koji se ne boji prepreka u težnji za idealima.

Promene odnosa prema svetu
Sposobnost zamišljanja dovodi do stvaranja idealne slike o svetu. Ta slika se uglavnom razlikuje od slike realnog, roditeljskog sveta, pa dolazi do sukoba s roditeljima, nastavnicima...

Ali velike promene ne utiču baš isto ne sve. Promene u mozgu dečaka i devojčica odvijaju se sasvim drugačije. To potvrđuje i autorka knjige “Kriv je moj mozak” Nikol Morgan, u izdanju “Kreativnog centra”, u kojoj ona navodi da se razlike mogu izmeriti i ispitati u laboratorijama, čak i videti na snimcima magnetne rezonance prosečnog muškog i ženskog mozga različitih uzrasta.

Na snimcima magnetne rezonance vidi se da muškarci obično koriste samo levu polovinu mozga dok rade zadatke sa sricanjem ili rimovanjem, dok žene koriste obe polovine mozga. Ali to nije sve, navodi Nikol Morgan u svojoj knjizi “Kriv je moj mozak”.

Evo još četiri razlike u razvoju mozga između devojčica i dečaka u tinejdžerskom uzrastu:
- amigdala (centar za primitivna osećanja) kod dečaka tinejdžera raste brže
- hipokampus (zaslužan za stvaranje emotivne reakcije) kod devojčica raste brže
- cerebelum (mali mozak zaslužan za pokretanje i nervne signale) je 14 odsto veći kod dečaka nego kod devojčica
- bazalne ganglije (zaslužne za integrisanje osećanja, misli, pokreta i menjanje i ravnotežu motoričkog ponašanja) veće su kod devojčica(MONDO)